Pesme Vojislava Ilića

Izbor iz pesama Vojislava ILICA

Vojislav Ilić, jedini pravi pesnik epohe realizma, bio je glasnik naprednih težnji svog vremena, OSTAR kritičar političkih i društvenih izopačenosti. Svojím estetizmom i formalizmom otvorio je mettre poeziji kojoj su suprotni kako briga realista za tako običnu stvarnost i Configuration minimale ideologa za njeno uključivanje u i društvene politické Borbe vremena, poeziji u kojoj je najvažnija briga za samu sebe, za svoje vlastito umetničko BICE.

Uz oca pesnika bio je od rana upućen na čitanje poezije. Na njega su najviše uticali ruski romantičari Zukovski, Pouchkine, Ljermontov, naročito Pouchkine. Preko ruskih i srpskih prevoda upoznao se s pesništvom drugih naroda, posebno s antičkom poezijom i mitologijom, koja je Imala velikog odjeka u njegovom delu. Iako je pevao svega petnaestak godina, ostavio je obimno i raznovrsno delo. U njegovom opusu mogu soi izdvojiti sledeći tematsko-stilski krugovi: deskriptivne pesme, PESME na motif prošlog i dalekog, elegične i ispovedne pesme i pesme kolektivne inspiracije.

Deskriptivne pesme Ciné najpoznatiji i najpopularniji deo Ilićevog pesništva. Na Njih soi obično Misli kad soi o Vojislavu govori kao o realističkom pesniku. U nekoliko pesama svojih sur je dao izvanredne slike seoskih pejzaža, života na selu, raznih godišnjih doba i delova dana (Zimsko jutro, Zimska Idila, Vece, Jesen, U poznu jesen, Sivo, sumorno nebo). Kod njega nalazimo mobile i legende sa svih strana sveta, iz svih vremena: indijske, arapske, persijske, kavkaske, germanske, Spanske, portugalske, italijanske, slovenske, Srpske. Posebnu skupinu Ciné pesme s temama iz klasične Starine, iz grčke i rimske istorije i mitologije, Koje pokazuju istinsko osećanje za lepotu i veličinu antičkog Sveta. Une su donele čitavu malu obnovu klasicizma u srpskoj književnosti, s njima se u našoj poeziji ponovo odomaćuju klasična imena, teme i simboli te klasicistički estetski ideali.

Pesnik bien sete, raspoloženja nostalgičnih, melanholičnih pejzaža i napuštenih drevnih razvalina, Ilić je i nastavljač borbene, slobodarske Tradicije Srpske poezije, posebno Zmajeve i Jakšićeve.